Partneri

Kancelarija za evropske integracije osnovana je 2003. godine i kao služba koja je neposredno pod okriljem Vlade Republike Srbije zadužena je za harmonizaciju i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije u okviru procesa približavanja Srbije Evropskoj uniji. Pored toga Kancelarija se bavi programima obuke i stručnog usavršavanja državnih službenika u cilju usklađivanja upravnih procedura sa standardima Evropske unije.

Saradnja u okviru Projekta sa Kancelarijom za evropske integracije započeta je 2005. godine i intenzivirana je svakim daljim korakom Srbije u pravcu Procesa stabilizacije i pridruživanja. Saradnja sa partnerom u cilju jačanja i utemeljivanja demokratskog poretka dodatno je dobila na značaju kada je Srbija u decembru mesecu 2009. godine podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropskoj uniji. Planirane aktivnosti u okviru Projekta koje imaju za cilj pružanje podrške prilikom usklađivanja nacionalnih pravnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske Unije ( Aquis Communautaire ) su za Kancelariju za evropske integracije Vlade Republike Srbije od prioritetnog značaja.

Služba za upravljanje kadrovima je služba Vlade Republike Srbije i čine je sledeći sektori: Sektor za analitičke poslove, Sektor za odabir i razvoj kadrova, Sektor za stručno usavršavanje, Sektor za centralnu bazu podataka i Sektor za pravne, finansijske i opšte poslove. Služba je zadužena za sve aktivnosti koje se tiču kadrova manistarstava, državnih institucija, službi koje su pod Vladinom ingerencijom i pojedinih upravnih okruga. U zadatke Službe za upravljanje kadrovima ubrajaju se sledeći stručni poslovi: oglašavanje internih i javnih konkursa, priprema predloga za kadrovski plan državnih organa, pisanje programa opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika kao i realizacija stručnih usavršavanja u skladu sa donesenim programom. Služba se trudi da pomogne homogenu reformu državne uprave koja podrazumeva ciljani razvoj sistema državnih službenika. Stručno savetovanje vezano za unutrašnje strukture i sistematizacija radnih mesta kao i podrška u procesu upravljanja kadrovima predstavljaju osnovne aktivnosti Službe za upravljanje kadrovima.

Institut je osnovan u bivšoj Jugoslaviji 1947. godine i on predstavlja pre svega jednu od najvećih i najznačajnihih naučnih institucija specijalizovanih za međunarodne odnose kao i istraživački centar koji uživa zavidnu reputaciju u međunarodnim krugovima. IMPP se bavi studijama politike, privrede i prava kao i istraživanjem društvenih procesa i fenomena u oblasti međunarodne poltike i privrede, a takođe i analizom pravnih aspekata međunarodnih odnosa. Kroz tesnu saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije Institut pruža podršku nadležnim državnim službama prilikom formulisanja strateških opredeljenja sa ciljem razvoja i utemeljenja međunarodnih ekonomskih odnosa i spoljne politike zemlje kao istraživačka i dokumentacijska baza za definisanje spoljno-političkih prioriteta Srbije. Manifestacije koje organizuje Kancelarija Hanns Seidel Fondacije u Beogradu u saradnji sa IMPP bave se temama sa aspekta aktuelnih geopolitičkih, diplomatskih, bezbednosnih i privrednih prilika u Srbiji. Tako je u okviru konferencija organizovanih sa ovim partnerom istaknuto primera radi, da je Srbija, osim toga što je pogođena svetskom ekonomskom krizom i što se pred njom nalaze izazovi globalizacije, suočena sa specifičnim unutrašnjim i spoljno-političkim poteškoćama. Preporuke renomiranih domaćih i inostranih akademika i stručnjaka koje su ujedno rezultat ovih manifestacija dale su naučni doprinos pre svega naporima zemlje u pravcu njene integracije u Evropsku uniju kao i prilikom primene institucionalnih reformi i odnosa sa susednim zemljama.

Centar za demokratiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu bavi se organizovanjem istraživanja u oblasti demokratije i demokratske politike, organizovanjem istraživanja u vanškolskim oblicima obrazovanja za demokratiju u saradnji sa srodnim institucijama i organizacijama u oblasti edukacije za političku participaciju i unapređenje demokratije. Pored toga, Centar je posvećen unapređenju rada u oblasti građanskog i civilnog obrazovanja kako bi se pružila podrška novom obrazovnom programu u okviru bolonjskog nastavnog plana; proučavanjem i istraživanjem stanja u oblasti ljudskih prava i njihove zaštite; podizanjem nivoa demokratske političke kulture. Centar sarađuje sa drugim akademskim i naučnoistraživačkim centrima i institucijama u zemlji i inostranstvu, koje se bave istraživanjima i obrazovanjem za demokratiju.

Kancelarija Hanns Seidel Fondacije u Beogradu još od početka demokratskih promena podržava Ministarstvo unutrašnjih poslova kao i Uprave granične i saobraćajne policije i Centar za osnovnu policijsku obuku koji su pod njegovim okriljem vezano za postojeći proces reformi u cilju demokratizacije, depolitizacije i modernizacije policijskih struktura. Ministarstvo unutrašnjih poslova je dugi niz godina najvažniji i najpouzdaniji partner Hanns Seidel Fondacije u oblasti unapređenja uprave i proteklih godina su se u tom smislu kod njega javile velike potrebe za transferom znanja sa ciljem primene standarda Evropske unije i strateškog menadžmenta Evropske unije u politici i upravi. S tim u vezi za Srbiju je bilo od koristi da se upozna pre svega sa nemačkim iskustvima kao i sa saznanjima naprednijih zemalja u okruženju.

U skladu sa zakonima koji su bili na snazi do 2004. godine srpska granična policija bila je zadužena isključivo za kontrolu granice u oblasti graničnih prelaza dok je obezbeđivanje granice izvan graničnih kontrolnih punktova bilo u nadležnosti vojske. Zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije granična policija se nalazi usred enormne restrukturizacije upravo zbog prenošenja nadležnosti obezbeđivanja zelene i plave granice sa vojske na graničnu policiju.

Preuzimanje nadležnosti za nadzor i kontrolu državnih granica prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj je u potpunosti okončano. Što se granica prema bivšim jugoslovenskim Republikama Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori kao i prema bivšoj južnosrpskoj Pokrajini Kosovo tiče, nadležnosti su suštinski preuzete, međutim zbog nerešenih pitanja oko granice sa državama koje su postale samostalne nakon raspada Jugoslavije, demarkacija granične linije na nekim mestima još uvek nije u potpunosti završena, te takva situacija kao i činjenica da ne postoji dovoljna ili delom nikakva tehnička opremljenost rezultiraju nastavkom težih problema prilikom obavljanja svakodnevnih poslova granične policije. Bilateralni sastanci graničnih policija u okviru Integrisanog upravljanja granicom sa Mađarskom i Rumunijom, zemljama članicama Evropske unije, koje je nekoliko godina unazad Kancelarija Hanns Seidel Fondacije u Beogradu organizovala i koje su predstavnici srpske granične policije ocenili kao krajnje neophodne, bili su prošireni u vidu organizovanja bilateralnih kao i trilateralnih sastanaka sa Bugarskom, takođe članicom Evropske unije, odnosno od 2010. godine sa Makedonijom. Izuzetan značaj imaju sastanci graničnih policija predstavnika bivših jugoslovenskih zemalja upravo zbog pitanja demarkacija granica. Takođe i bilateralni sastanci predstavnika graničnih policija Srbije i Crne Gore koji se organizuju od 2007. godine su na inicijativu Hanns Seidel Fondacije prošireni učešćem predstavnika granične policije Bosne i Hercegovine i u tom smislu su prvi put realizovani u vidu trilateralnog susreta graničnih policija. Tom prilikom govorilo se o aktuelnim problemima kako na graničnim prelazima tako i u oblasti obezbeđivanja granice te su predstavnici graničnih policija triju zemalja ustanovili da su stalni kontakti graničnih policijskih službenika operativnog nivoa na licu mesta doveli do značajnih uspeha prilikom suzbijanja prekograničnog i organizovanog kriminala. Implementacija Protokola o sprovođenju zajedničkih patrola dala je povod za intenzivnu razmenu iskustava koja je rezultirala konceptima za operativno unapređenje saradnje i doprinela iniciranju aktiviranja nacionalnih fokalnih tačaka sa ciljem redovne razmene informacija i zajedničke analize rizika.

Direktan kontakt i unapređenje operativne saradnje graničnih policija na bilateralnom, trilateralnom kao i na regionalnom nivou su pre svega od izuzetne važnosti i pokazali su se kao korisni u cilju prekogranične borbe protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala.

Uspešna saradnja počiva na koordinisanju napora prilikom sprovođenja mera saradnje na granici i u okviru koje je neophodan nastavak i proširivanje redovnih i neposrednih razmena informacija i iskustava između organizacija graničnih policija zemalja u ovom regionu.

U okviru procesa približavanja Srbije Evropskoj uniji, pre svega nakon ukidanja viznog režima u decembru mesecu 2009. godine, postoji izražena potreba za bilateralnim i trilateralnim sastancima graničnih policija kao i za angažovanjem predavača iz Nemačke na manifestacijama tokom kojih se obrađuju teme kao što su borba protiv korupcije, Šengenski granični kodeks, zatim teme o problematici ilegalnih migracija kao i o prekograničnom suzbijanju kriminala.

Težište naše saradnje sa saobraćajnom policijom usmereno je na oblast zakonodavstva sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja i u praktičnom smislu na obavjanje policijskih zadataka i na usavršavanje pripadnika saobraćajne policije.

Međunarodni simpozijum o bezbednosti saobraćaja koji se održava svake godine i koji je u međuvremenu stekao status tradicionalne konferencije, ubraja se svakako u najznačajnije manifestacije koje organizuje Kancelarija Hanns Seidel Fondacije u Beogradu u saradnji sa Upravom saobraćajne policije. Konferencija o bezbednosti saobraćaja na putevima koja je 2009. godine održana već po šesti put, svojim značajnim imidžom uspela je da postane nezaobilazna manifestacija za sve njene učesnike. Donosioci odluka, organizatori i učesnici izuzetno cene simpozijum upravo zbog nadasve aktuelnih tema koje obrađuje kao i zbog praktičnog prenošenja znanja od strane iskusnih učesnika iz zemalja članica Evropske unije kao i iz susednih zemalja. Brza i direktna primena zaključaka simpozijuma umnogome doprinosi, prema oceni učesnika, smanjenju broja nezgoda kao i minimalizaciji opasnih situacija i boljoj saradnji različitih jedinica policije. Ova manifestacija pored toga stvara i izuzetne efekte sinergije koji pozitivno utiču ne samo na povećanje bezbednosti saobraćaja već i na druge oblasti rada policije, kao što je to na primer zaštita granice, suzbijanje organizovanog kriminala i obuka mladih kadrova.

Angažovanje Hanns Seidel Fondacije u sektorima granična i saobraćajna policija treba da doprinese da se uz pomoć efikasne sinergije na markantnim mestima Srbije jednako unapredi imidž zemlje kod domaćeg stanovništva, turista i putnika u tranzitu.

Srednja škola unutrašnjih poslova je od 2002. do 2005. godine bila pouzdan partner Kancelarije Hanns Seidel Fondacije u Beogradu. Tada su se u školi obučavali polaznici sa završenim osnovnim obrazovanjem za rad u policiji.

U okviru opšte reforme policije škola se uskladila sa već postojećim načinom policijske obuke u Evropskoj uniji i trenutno predstavlja važan i jedini Centar za osnovno policijsko obrazovanje u Srbiji. Za razliku od starog sistema obuke u novi Centar za policijsku obuku se u skladu sa reformom o školstvu donesenom 2009. godine primaju isključivo punoletna lica.

Tokom prelazne faze sa starog sistema obrazovanja na nove kriterijume za obuku postavljeni su posebni zahtevi prema nastavnom osoblju pre svega što se tiče metodološkog preusmeravanja i usklađivanja nastavnog plana i programa za različitu obuku kandidata sa završenim srednjim ili osnovnim obrazovanjem.

U cilju pružanja podrške nastavnom kadru specijalno, istovremeno usklađene sa potrebama policijske škole, organizovane su manifestacije sa nemačkim predavačima i to iz oblasti modularne nastave, komunikacijskog menadžmenta, suzbijanja stresa kao i stručni seminari na teme maloletnička delikvencija, policija u lokalnoj zajednici, policija i demokratija odnosno demokratski sistemi rukovođenja. Obuke za stručno usavršavanje uz angažovanje predavača iz Nemačke koji bi služili proširivanju i daljem prenošenju dobijenog stručnog znanja su ovom partneru Projekta i dalje neophodni.

Kriminalističko-policijska akademija osnovana je 2006. godine Odlukom Vlade Republike Srbije kao nezavisna visokošolska ustanova za obrazovanje policije. Akademija je nastala spajanjem Više škole unutrašnjih poslova i Policijske akademije i njihov je pravni sukcesor.

Kriminalističko-policijska akademija nudi akademskie i strukovne studijske programe svih nivoa za potrebe policijskog obrazovanja kao i druge obliike stručnog obrazovanja i usavršavanja od značaja za kriminalističko-policijkse i bezbednostne poslove.. Pored toga, Kriminalističko-policijska akademija sprovodi naučna istraživanja u oblasti kriminologije i policijsko-bezbednosnih nauka. Upravo iz tog razloga je Ministarstvo za nauku , obrazovanje i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije akreditovalo Kriminalističko-policijsku akademiju kao naučno-istraživačku ustanovu. Naučno-istraživački rad Akademija obavlja u okviru svog Naučno-istraživačkog centra kroz angažovanje nastavnog osoblja i ostalih stručnih saradnika Akademije. Glavne aktivnosti u ovoj oblasti su.: naučno-istraživački rad, objavljivanje stručnih časopisa i zbornika radova kao i organizovanje konferencija i stručnih skupova.

Ustavno sudstvo u Crnoj Gori ustanovljeno je 1963. godine Ustavom Crne Gore kao republike članice SFRJ, dok je Ustavni sud Crne Gore počeo sa radom 1964. godine u skladu sa Zakonom o ustavnom sudstvu Crne Gore.

Od tog vremena do danas u Crnoj Gori su se odigrali mnogi značajni politički i društveni procesi - počevši od perioda socijalizma i samoupravljanja, preko jugoslovenskog socijalističkog federalizma, zatim doba Savezne Republike Jugoslavije, pa zatim Državne zajednice Srbije i Crne Gore (zajednice dve preostale republike nakon ratova u Jugoslaviji 90-ih godina) sve do nezavisne države Crne Gore.

Ove turbuletne promene imale su posledice kako na nadležnosti Ustavnog suda Crne Gore, tako i na njegov politički uticaj.

Ustavom Crne Gore iz 1992. godine je u državi prvi put nakon 50 godina ustanovljen parlamentarni sistem organizovanja vlasti i nezavisnost sudstva.

Ustav koji je trenutno na snazi u Crnoj Gori donet je 2007. godine i njime je prošireno polje nadležnosti Ustavnog suda i povećan broj sudija sa pet na sedam.

Prema Ustavu Crne Gore, Ustavnom sudu dodeljene su sledeće nadležnosti:

• odlučuje o usaglašenosti zakona koje donosi crnogorski Parlament sa Ustavom i potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorima
• odlučuje o ustavnosti i zakonitosti propisa koje donosi izvršna vlast, organi javne uprave i lokalne samouprave; takođe, sprovodi konkretnu kontrolu pojedinačnih pravnih akata i štiti ljudska prava i osnovne slobode u postupku koji se pokreće ustavnom žalbom
• po predlogu Parlamenta Crne Gore odlučuje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav odlučuje u slučaju neusaglašenosti stavova zakonodavne, izvršne i sudske vlasti po pitanju podele nadležnosti
• nadgleda ustavnost programa i aktivnosti političkih stranaka i ima ovlašćenja da zabrani njihov rad ukoliko je njihovo delovanje usmereno ili ima za cilj nasilno rušenje ustavnog poretka odlučuje o izbornim sporovima i sporovima u vezi sa referendumom koji nisu u nadležnosti drugih sudova
• kontroliše ustavnost mera i delovanja državnih organa koje se sprovode za vreme rata i vanredne situacije

Osnovni delokrug odnosno nadležnosti ove državne, Vladine službe usmereni su na upravljanje i unapređenje kadrovskih resursa u državnim institucijama Crne Gore. Polazeći od ciljeva Vlade Republike Crne Gore koji su ustanovljeni Strategijom o reformi uprave ova služba je angažovana u oblasti unapređenja sistema upravljanja kadrovima i težište njenih aktivnosti se bazira na stručnom usavršavanju državnih službenika. Kao svoj najvažniji cilj ova služba je definisala pružanje podrške državnim organima prilikom razvoja modernih evropskih standarda u obalsti upravljanja kadrovima.

Sa ovim novim partnerom već je realizovan seminar na temu „Odnosi sa javnošću u državnoj upravi – veštine prezentacije“. Sve ukupno se može ustanoviti da Crna Gora i dalje pokazuje velike deficite u pogledu upravljanja kadrovima iako Uprava za kadrove već nekoliko godina unazad ostvaruje saradnju i sa RESPA – Regional School of public administration – Regionalnom školom za javnu upravu.

Za razliku od srpske, crnogorska policija nakon odvajanja Crne Gore iz Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine strukturno više ne potpada pod ingerenciju Ministarstva unutrašnjih poslova već se nalazi direktno pod okriljem Vlade Republike Crne Gore. U tom smislu je najviša instanca policije Crne Gore – Direkcija policije – u određenim teškim situacijama obavezna da pruža informacije Ministarstvu unutrašnjih poslova ali ipak ostaje direktno podređena i obavezna je da postupa isključivo u skladu sa odluka Vlade Crne Gore.

U Crnoj Gori je u sladu sa novom organizacionom strukturom takođe sprovedena sveobuhvatna reforma policije.

Spektar tema u okviru mera daljeg usavršavanja koje su potrebne crnogorskoj graničnoj policiji načelno se poklapa sa potrebama srpske granične policije.

Nakon odvajanja Crne Gore iz Državne zajednice Srbije i Crne Gore održana je 2007. godine bilateralna konferencija srpske i crnogorske granične policije koja ujedno predstavlja početak saradnje Kancelarije Hanns Seidel Fondacije u Beogradu sa graničnom policijom Crne Gore kao partnerom Projekta. Savetovanje je realizovano u simboličnom trenutku s obzirom da se datum održavanja skoro u dan poklopio sa proglašenjem samostalnosti Republike Crne Gore. Izvanrednom značaju ove manifestacije dodatno je doprinela činjenica da se radilo o prvom zvaničnom sastanku predstavnika srpske i crnogorske granične policije pre svega zbog toga što do tada nije potpisan međudržavni ugovor o saradnji dveju graničnih policija a predstavnici obeju strana su naglasili da bez podrške Hanns Seidel Fondacije ne bi ni došlo do tog susreta.

Ovi bilateralni sastanci su u narednim godinama redovno nastavljani u okviru ekspertskih razgovora i doprinosili su izgradnji struktura graničnih policija obeju strana, zatim unapređenju i produbljivanju saradnje kao i suzbijanju prekograničnog kriminala.

Rad projekta u cilju pružanja podrške i unapređenja kooperativnog obezbeđivanja granice i suzbijanja prekograničnog kriminala na trilateralnom nivou između Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine predstavljen je u okviru opisa srpske granične policije kao projektnog partnera Kancelarije Hanns Seidel Fondacije u Beogradu. Granična policija je pod direktim okriljem Vlade i obavezna je da postupa u skladu sa njenim odlukama.

Ustanova za obuku i usavršavanje crnogorske policije je u vreme bivše Jugoslavije bila usmerena isključivo na pružanje osnovnog policijskog obrazovanja. Crna Gora u to vreme nije imala Višu školu ili Akademiju koja bi pružala obrazovanje za srednji ili viši rukovodeći nivo u policiji, te su tada policijski službenici iz Crne Gore pohađali odgovarajuće institucije za policijsko obrazovanje u Srbiji.

Nakon konstituisanja nezavisne države Crne Gore 2006. godine, nekadašnja Srednja škola unutrašnjih poslova u Danilovgradu je u okviru procesa transformacije dobila status Policijske akademije. U oktobru 2006. godine upisana je prva generacija budućih akademaca. Obuka počinje nakon završenog srednjeg obrazovanja, traje 18 meseci i izvodi se u skladu sa modularnim sistemom nastave. Saradnja Hanns Seidel Fondacije sa ustanovom za policijsku obuku u Danilovgradu datira još iz vremena Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

U okviru priprema mera bezbednosti povodom Evropskog prvenstva u košarci koje je održano 2005. u tadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori (SCG) organizovani su seminari na temu policijske mere bezbednosti na velikim manifestacijama.

Nakon okončanja strukturne i organizacione prelazne faze iz Srednje škole unutrašnjih poslova u Policijsku akademiju i zvaničnog osnivanja Policijske akademije Danilovgrad, u julu 2006. godine, nastavljena je saradnja Kancelarije Hanns Seidel Fondacije u Beogradu sa ovim partnerom.

Saradnja Akademije sa češkim Ministarstvom unutrašnjih poslova, koju je inicirala Hanns Seidel Fondacija, i dalje postoji i nastavlja se prema potrebama i u skladu sa sopstvenom inicijativom i obe strane je ocenjuju kao krajnje plodonosnu.

U kontekstu nastojanja Crne Gore da pristupi Evropskoj uniji, kao i zbog neophodnosti usklađivanja standarda iz oblasti policijske obuke i stručnog usavršavanja sa standardima Evropske unije, postoji potreba za merama podrške u cilju unapređenja demokratskih sistema rukovođenja u okviru organizacije policije.

Težište našeg rada sa ovim partnerom odnosi se na obuku i stalnu kvalifikaciju širokog spektra srednjih preduzeća kao oslonca političke i ekonomske stabilnosti zemlje.

Prilikom organizovanja seminara u oblasti menadžmenta pretežno se oslanjamo na domaće predavače s obzirom da ih učesnici seminara veoma cene zbog njihovih iskustava i praktičnog osvrta na temu.

Izuzetna potreba za obukama i stručnim usavršavanjima postoji u oblastima strateškog menadžmenta i razvoja „ljudskih resursa“.

Na osnovu sličnih privrednih tema seminara sa našim partnerima u Crnoj Gori i Srbiji mogu se postići značajni efekti sinergije uz pomoć primene iskustava iz dve nekadašnje članice jedne državne zajednice a danas susednih zemalja.